Стање климе у Европи 2025: Рекордни топлотни таласи од Медитерана до Арктика, док се глечери смањују, а снежни покривач опада

Брзо загревање у Европи смањује снежни и ледени покривач, док опасно високе температуре ваздуха, суша, топлотни таласи и рекордне температуре океана утичу на регионе од Арктика до Медитерана. Европа је, заједно са многим другим регионима света, изложена све већим утицајима – од рекордних топлотних таласа на копну и на мору, до разорних шумских пожара и континуираног губитка биодиверзитета – са последицама по друштва и екосистеме широм Европе.

Налази су данас објављени у оквиру Извештаја о европском стању климе (ЕСОТЦ) 2025, који је израдио Европски центар заСредње{0}}временске прогнозе(ЕЦМВФ), која спроводи Коперникус Службу за климатске промене, и Светску метеоролошку организацију (ВМО). Извештај обједињује рад око 100 научних сарадника и пружа свеобухватан преглед кључних промена у климатским индикаторима за континент који се најбрже загрева, укључујући хладна окружења, морске екосистеме, реке и језера, ризик од пожара и још много тога. Доступан је широк спектар графика и визуелних приказа који наглашавају кључне налазе из података.

(Лево) Кумулативна промена масе глечера (Гт) за европске регионе глечера од 1976. до 2025. Гт=гигатона=1 милијарди тона. Подаци: ВГМС. Кредит: ВГМС/Ц3С/ЕЦМВФ. (десно) Брзина протока леда на леденом покривачу Гренланда за хидролошку 2025. годину. Подаци: ИМБИЕ, ЕНВЕО.

ЕНВЕО/Ц3С/ЕЦМВФ

Пријавите кључне налазе

Најмање 95% Европе имало је изнад-просечне годишње температуре 2025.

Рекордан тронедељни топлотни талас захватио је суб-арктичку Феноскандију, са температурама близу и унутар арктичког круга преко 30 степени.

Глечери у свим европским регионима забележили су нето губитак масе, а Исланд је забележио други-највећи губитак глечера до сада; снежни покривач је био 31% испод просека; Ледени покривач Гренланда изгубио је 139 гигатона (139 милијарди тона) леда.

Годишња температура површине мора за европски регион била је највиша забележена, а 86% региона је искусило најмање „јаке“ морске топлотне таласе.

Пожари су изгорели око 1.034.550 хектара, што је највећа забележена површина.

Речни токови су били испод просека током 11 месеци у години широм Европе, при чему је 70% река имало испод-просечних годишњих протицаја.

Олује и поплаве погодиле су хиљаде широм Европе, иако су екстремне падавине и поплаве биле мање распрострањене него последњих година.

Обновљиви извори су снабдевали скоро половину (46,4%) европске електричне енергије 2025. године, а соларна енергија је достигла нови рекорд доприноса од 12,5%.

Биодиверзитет је од виталног значаја за одрживу будућност, али климатске промене су главни узрок његове деградације. Климатске промене и биодиверзитет су снажно повезани унутар европске политике и оквира.

(Лево) Аномалије и екстреми у годишњој приземној температури ваздуха 2025. Екстремне категорије („најхладнији“ и „најтоплији“) су засноване на рангирању за 1979–2025. Друге категорије описују како се температуре пореде са њиховом дистрибуцијом током референтног периода 1991–2020. 'Много хладније/топлије од просека' – хладније/топлије од 90% температура; 'хладније/топлије од просека' – од 66% температура; 'близу просека' – унутар средњих 33%. (Десно) Визуелни приказ аномалија просечне температуре широм света, за сваки континент на основу ИПЦЦ региона и Арктика. Линеарни трендови су назначени за последњих тридесет година (1996–2025) за свет, Европу и Арктик. Подаци: ЕРА5.

Ц3С/ЕЦМВФ

Флоријан Папенбергер,-генерални директор Европског центра за средње{1}}временске прогнозе, рекао је: „Европа је континент који се најбрже{0}}загрева, а утицаји су већ озбиљни. Скоро цео регион је имао изнад-просечних годишњих температура. Суб-Арктичка Норвешка, Шведска и Финска су 2025. забележиле свој најгори топлотни талас до сада са 21 узастопним даном и температуром од 5°Ц у кругу 2 0 степени. извештај нуди јасне, ефикасне увиде који ће подржати политичке одлуке и помоћи јавности да боље разуме променљиву климу у којој живимо“.

Селесте Сауло, генерални секретар{0}}Светске метеоролошке организације, рекао је: „Стање климе СМО је открило неравнотежу енергије на нашој планети, а европско стање климе које су заједнички произвели СМО и ЕЦМВФ одражава утицаје на Европу. Наши заједнички напори да направимо ЕСОТЦ одражавају како климатске промене утичу на биодиверзитет и храбре иницијативе које су предузели европски креатори политике да га заштите и обнове.”

Брзе промене утичу на хладније регионе Европе

Извештај показује континуирани тренд брзог загревања широм најхладнијих региона Европе – укључујући Арктик и Алпе, где снег и лед играју кључну улогу у успоравању климатских промена одбијајући сунчеву светлост назад у свемир (албедо ефекат).

Најмање 95% Европе имало је изнад-просечних годишњих температура 2025. године, док се подручје Европе које доживљава зимске дане са ниским температурама смањује. Суб-Арктичка Феноскандија је забележила најдужи топлотни талас у јулу, који је трајао три недеље. Током тог периода, температуре близу и унутар поларног круга достигле су и премашиле 30 степени, достижући максимум од 34,9 степени у Фрости, Норвешка. У међувремену, Европа у целини забележила је рекордно мали број дана са стресом од хладноће, са 90% континента који је искусио мање дана од просека са најмање „јаким“ стресом од хладноће. Минималне температуре остале су изнад просека већи део године.

Подручје Европе које је доживело најмање 14 узастопних (лево) „мразних дана“ и (десно) „ледних дана“ 2025. (тамноплаво) у поређењу са просеком 1991–2020 (средње плаво) и просеком 1961–1990 (светлоплаво). Мразни дан се дефинише као дан са минималном температуром од 0 степени или нижом, а ледени дан је дан током којег максимална температура остаје на 0 степени или нижа. Подаци: Е-ОБС.

КНМИ/Ц3С/ЕЦМВФ

Падавине изнад{0}}просечне температуре и испод{1}}просечне падавине довеле су до значајног губитка снежног и леденог покривача. У марту 2025. године, снежни{4}}област у Европи била је око 1,32 милиона квадратних километара (31%) испод просека – што је еквивалентно комбинованој површини Француске, Италије, Немачке, Швајцарске и Аустрије. Ово је била трећа најнижа количина снега од почетка евиденције 1983. Глечери су такође доживели нето губитак масе, при чему је Исланд забележио други-највећи губитак масе глечера у историји. Поред тога, ледени покривач Гренланда изгубио је 139 гигатона (139 милијарди тона) леда – око 1,5 пута више од запремине ускладиштене у свим глечерима у европским Алпима. Овај губитак леда доприноси расту глобалног нивоа мора, при чему сваки центиметар повећање излаже додатних 6 милиона људи обалним поплавама.

Самантха Бургесс, стратешки руководилац за климу у ЕЦМВФ, рекао је: „ЕСОТЦ 2025 осликава јаснију слику: темпо климатских промена захтева хитније мере. Са порастом температура, и широко распрострањеним шумским пожарима и сушом, докази су недвосмислени; климатске промене нису претња у будућности, то је наша садашња реалност. У суочавању са утицајем на губитак биодиверзитета, морамо да обезбедимо брзу транзицију у складу са брзином чисте енергије и да обезбедимо брзу транзицију чисте енергије да подупре наше политике и одлуке“.

Снимите морску топлоту и загревање океана

Глобални океан је апсорбовао око 90% вишка топлоте изазване људским-емисијама гасова стаклене баште. 2025. године, европски океански регион је искусио највишу годишњу температуру површине мора у историји, што је четврта узастопна година рекордне топлине. Овај дугорочни-тренд негативно утиче на биодиверзитет, врсте и станишта. Морски топлотни таласи такође могу да се поклопе са топлотним таласима изнад копна – доприносећи екстремнијим температурама и влажности, укључујући и преко ноћи, што може успорити опоравак људи од топлотног стреса и пореметити сан.

Морски топлотни таласи су били широко распрострањени 2025. године и захватили су 86% европског океанског региона. Они су такође били интензивнији, са 36% региона који је искусио 'тешке' или 'екстремне' услове – највећи проценат у историји.

(Лево) Проценат области океанског региона СМО РА ВИ (Европа) која има морске топлотне таласе сваке године од 1982. до 2025., приказано за четири категорије интензитета: 'умерено' (жуто), 'јако' (светлонаранџасто), 'озбиљно' (тамно наранџасто) и 'екстремно'). За сваку годину, проценат се заснива на највећем интензитету постигнутом на свакој локацији у региону. (Десно) Мапа која приказује највишу категорију морских топлотних таласа на свакој локацији током 2025. Морски топлотни таласи су дефинисани у односу на референтни период 1991–2020. Подаци: Ц3С Глобална температура површине мора и морског леда в1.0.

ДМИ/Ц3С/ЕЦМВФ

Цело Средоземно море је искусило најмање један дан са „јаким“ условима морских топлотних таласа у свакој од последње три године, а 2025. године просечна годишња температура површине мора била је друга највиша икада забележена. У Норвешком мору – које обухвата северну Европу и Арктик – такође су се десили 'тешки' услови морског топлотног таласа, што се поклопило са рекордним топлотним таласом изнад суб-арктичке Феноскандије и наглашавајући географско ширење загревања океана широм Европе.

Мауро Фаццхини, шеф одељења Коперник у Европској комисији, рекао је: „Извештај о европском стању климе за 2025. још једном демонстрира вредност наших заједничких напора да имамо европски систем за посматрање Земље-светске класе. Одржавање сопственог-савременог-записа, поузданих података о нашем систему Земље је од виталног значаја за доношење одлука о информисаним политикама у нашем окружењу које се брзо мења, тако да је наша клима кључна за очување животне средине. системе хране, безбедност и економичност“.

Климатски услови врше притисак на европску воду¨

Широм Европе, око 70% река је имало проток испод{1}}просека, док је то била једна од три најсушније године за влажност земљишта од 1992. У мају је око половине Европе (53%) било погођено условима суше. Ови обрасци одражавају комбинацију фактора укључујући атмосферску циркулацију и варијабилност падавина, заједно са дугорочним-климатским трендовима.

Душан Цхренек, главни саветник за дигиталну зелену транзицију у ДГ Цлима, рекао је: „Сигнал о климатским променама остаје недвосмислен у целој Европи, а извештај о европском стању климе 2025. је оштар подсетник да морамо да одржимо и убрзамо напоре и на прилагођавању и на ублажавању. Ово издање пружа убедљиве доказе о дубоким утицајима климатских промена на интензитет екстремних временских догађаја, док би биодиверзитет поново јачао своју економију и јачао Европу. могућности посматрања коришћењем најсавременијих-технологија.“

Повећање температуре и интензивирање шумских пожара

Широм Европе, 2025. године су били распрострањени топли услови – са изнад-просечним температурама забележеним на најмање 95% континента. Топлотни таласи су захватили велике делове Европе, од Медитерана до Арктика, укључујући други најтежи топлотни талас у Европи у историји и најдужи и најоштрији топлотни талас у суб{4}}арктичкој Феноскандији, у јулу. Већи део Европе је такође имао више дана од просека са најмање „јаким“ топлотним стресом, при чему су јужна и источна Шпанија забележиле до 50 дана више од просека са „осетљивим“ температурама изнад 32ºЦ.

Топлотни таласи у суб{0}}арктичкој Феноскандији од 1950. Величина круга је пропорционална области на коју утиче одговарајући догађај. 10 најтежих топлотних таласа означено је тамнијим бојама, а сиво означава оне чија је озбиљност испод 10. Суб-Арктичка феноскандија је овде дефинисана као копнена Норвешка, Шведска и Финска северно од 60 степени С (60 степени –72 степена Н, 4 степена –32 степена Е). Озбиљност се заснива на комбинацији аномалије просечне температуре у односу на референтни период 1961–1990, трајања и погођене области. Подаци: Е-ОБС, СИНОП.

ДВД/Ц3С/ЕЦМВФ

Врући и суви услови допринели су рекордној активности шумских пожара широм Европе. Укупно, широм Европе је изгорела рекордна површина од око 1.034.000 хектара – површина већа од Кипра – са емисијама шумских пожара који су достигли највиши ниво у историји. Шпанија је била посебно тешко погођена и чинила је око половине емисија. Поред Шпаније, Кипар, Уједињено Краљевство, Холандија и Немачка забележиле су највеће забележене емисије шумских пожара. Шумски пожари такође представљају значајан ризик за биодиверзитет, а шумски пожари на тресетишту могу ослободити велике залихе угљеника, додатно појачавајући климатске промене. Европска комисија је идентификовала растући ризик од шумских пожара као кључни приоритет, пошто пројекције Шестог извештаја о процени међувладиног панела за климатске промене показују да ће претње од шумских пожара вероватно порасти у свим регионима Европе.

Утицаји климе све више утичу на биодиверзитет

Бројни екстремни догађаји 2025. године – укључујући сушу, шумске пожаре и копнене и морске топлотне таласе – утицали су на биодиверзитет у морским и копненим екосистемима. Поред тога, природа је под повећаним стресом због сужавања и померања станишта, поремећаја сезонских образаца услед топлијих температура и промена у падавинама. Извештај наводи конкретне примере утицаја климатских промена на осетљиве екосистеме, као што су утицаји морских топлотних таласа на ливаде морске траве у Средоземном мору и шумски пожари на тресетишту. Управљање животном средином у Европи све више препознаје блиске везе између климе и биодиверзитета, са координисаним приступима „природе{4}}климе“ осмишљеним да ојачају отпорност екосистема.

Европска унија се обавезала на правно обавезујуће циљеве за обнову екосистема у великим размерама, укључујући најмање 20% копнених и морских подручја до 2030. и све екосистеме којима је потребна до 2050. Овај рад је такође подржан европским зеленим договором и законом ЕУ о клими, који уграђују стратегије заштите биодиверзитета у шире стратегије заштите климе. Поред тога, решења заснована на природи{4}}као што је обнављање ливада морске траве су препозната по својој улози у подршци биодиверзитету, складиштењу угљеника и јачању отпорности обале. Иако ови кораци представљају важну акцију, напредак у Европи се мора убрзати како би се учинило више и учинило боље у заштити природе и биодиверзитета.